ucesnici fdfdfdfd
Maja Gojković je rođena 22. maja 1963. godine u Novom Sadu. Pohađala je osnovnu školu „Branko Radičević“ i gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1987, a pravosudni ispit je položila 1989. godine. Karijeru je započela u porodičnoj advokatskoj kancelariji, koju je osnovao njen otac Mita Gojković. Ima bogato parlamentarno iskustvo u svim sazivima državnog parlamenta od 1992. godine. Bila je i poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine od 1996. do 2000. godine. Obavljala je funkciju ministra bez portfelja Vlade Republike Srbije od 1998-1999. godine i bila je potpredsednica Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1999-2000. godine. Na lokalnim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada. Od maja 2012. godine Maja Gojković je bila narodni poslanik u Narodnoj skupštini, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Od 23. aprila 2014. godine, većinom glasova narodnih poslanika, izabrana je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u X sazivu. Takođe, Maja Gojković je predsednik Odbora za prava deteta i šef stalnih delegacija u Interparlamentarnoj uniji i Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke.
Nj.E. gospodin Jan Lundin (LL.M) stupio je na dužnost kao ambasador Švedske u Srbiji i Crnoj Gori 28. jula 2016. Prethodno je bio na poziciji generalnog direktora Stalnog međunarodnog sekretarijata Saveta baltičkih zemalja (Permanent International Secretariat of the Council of the Baltic Sea States – CBSS) koju je obavljao od septembra 2010. godine. Prethodno je bio ministar savetnik, zamenik šefa misije i šef političkog odeljenja ambasade Švedske u Nemačkoj. Gospodin Lundin je svoju diplomatsku karijeru započeo 1984. u ambasadi Švedske u Beogradu gde je radio do 1986. Kao diplomata je radio u ambasadi Švedske u Litvaniji (1992-1994), Ruskoj federaciji (1994-1998) i Srbiji i Crnoj Gori (2001-2006). Tokom svoje pete i ujedno poslednje godine službe u Moskvi postavljen je za evropskog izvršnog direktora Rusko-evropskog centra za ekonomsku politiku (Russian-European Centre for Economic Policy - RECEP). Od 1987. do 1988. godine, gospodin Lundin radio je kao istraživač pri Stokholmskom institutu za sovjetsku i istočno-evropsku ekonomiju, kao i pri Institutu za sovjetsku i istočno-evropsku politiku Univerziteta u Upsali. Bio je politički urednik švedskog dnevnog lista Uppsala Nya Tidning 1989. godine. Radio je i kao regionalni menadžer Trgovinskog saveta Švedske. Pored švedskog jezika koji mu je maternji, tečno govori engleski, nemački, ruski i srpski jezik. Gospodin Lundin je oženjen Milicom Lundin i ima dve ćerke.
Iza Marine Kosanović Stefanović je bezmalo tri decenije profesionalnog života u novinarstvu. Tokom tog perioda , do detalja je upoznala kako editorial, tako i business stranu “poslednje avanture duha” , kako je žurnalistiku svojevremeno definisao njen profesor novinarstva Sergej Lukač. Završila je Fakultet političkih nauka , a karijeru započela u izdavačkoj kući “Politika”, u časopisu “Bazar” gde je radila dugi niz godina kao novinar i urednik. Tekstove je objavljivala i u Studentu, dnevnom listu Politika, časopisima Ana, Pop rock, Rock, E magazin, FAAR… Preko deset godina je bila izvršni organizator “Lica godine” , nacionalnog finala takmičenja The Look of The Year . Autor je imena i koncepta najstarije modne nagrade ,BAZART, koja se i danas dodeljuje na Belgrade Fashion Week-u. Autor je knjige “Naš takozvani život : fenomeni devedesetih”, koja predstavlja svojevrsno svedočanstvo o pomerenoj stvarnosti koju je srpsko društvo živelo tokom poslednje decenije 20.veka. Godine 2004. učestvuje u pokretanju nove izdavačke kuće koju je na srpskom tržištu startovala finsko- holandska medijska kompanija “Sanoma” sa ciljem da u Srbiji lansira svetski poznate licencne magazine. Prvi naslov koji je “Sanoma” lansirala bio je ELLE, najprodavanij modni magazin na svetu, a Marina Kosanović Stefanović - prva glavna i odgovorna urednica srpskog ELLE-a. Četiri godine kasnije iz editorial voda prešla je na business stranu : u izdavačkoj kuci Adria Media Serbia radila je kao direktor izdanja časopisa ELLE, ELLE Dekor , Sensa , Gala Style, National Geographic, Lisa, Mama, Moj stan .. Profesionalno se usavršavala u Londonu , gde je završila MBMC na prestižnom FIPP-u. Unazad tri godine radi kao content editor na Ženska TV, prvom domaćem kablovskom lifestyle kanalu. Kao freelance media expert ,angažovana je kao programski direktor ili moderator panel diskusija na konferencijama različitih profila.
Plamenka Laćarac, rođena 1963. ne slučajno, 25.maja. Završen Fakultet narodne odbrane 1987. Od 1989. radim u Tehničkoj školi „Mileva Marić-Ajnštajn“, prvo kao profesor, a od 1995. kao bibliotekar. Profesionalne aktivnosti: • Predsednik Društva školskih bibliotekara Srbije, podružnice Južnobačkog okruga • Član Nadzornog odbora DŠBS • Predsednik NO JKP „Informatika“ Novi Sad • Član Komisije za kulturu Grada Novog Sada • Predsednik ŠO OŠ „Veljko Petrović“ u Begeču • Direktor Kulturnog centra „Begeč“ u Begeču • Predsednik UO KC „Begeč“ u Begeču Kroz rad u školi shvatila sam da radim najvažniji posao na svetu, učestvujem u procesu u kome deca stasavaju u dobre ljude. Organizujem školsku i gradsku smotru recitatora. U KC „Begeč“ kroz kulturne aktivnosti: amaterske pre svega, a zatim i razne druge manifestacije, koncerte, promocije knjiga i sl. činim život u selu kreativnijim. Sada već dobijam povratne informacije da se život i atmosfera u selu menja u smislu održivosti, samodovoljnosti i osnaživanja žena. Moja kuma voli da kaže da sam ja popravljač svetova.
Zovem se Slavica Bijelić. Rođena sam 15.08.1966. godine u Subotici. Odrasla sam u porodici sa ocem, majkom i sestrom u maloj seoskoj sredini u Višnjevcu. Završila sam Učiteljski fakultet i već 30 godina radim u prosveti kao učiteljica. Zaposlena sam u osnovnoj školi „Bosa Milićević“ u Novom Žedniku. U Novom Žedniku sam živela 18 godina, kada sam osnovala bračnu zajednicu i u tom braku dobila dvoje dece. Nakon razvoda, sa decom sam se preselila u susedno selo Čantavir i tu živim već 12 godina. S obzirom na to da su deca već odrasla, ćerka živi i radi u SAD, a sin u Novom Sadu, ja živim sama. U slobodno vreme volim da čitam, da šetam i da se bavim fizičkim aktivnostima. Život na selu me ispunjava, jer sam daleko od gradske gužve. To su prednosti seoskog života. Nedostatke vidim u tome što su sve potrebne institucije smeštene u grad, te iz tog razloga često moram da putujem, što mi oduzima dosta vremena. Od rođenja živim u seoskoj sredini i blizak mi je taj mentalitet ljudi. Takođe sam sretna i što moj posao obavljam ovde, jer se u današnje vreme modernizacije duh sela još uvek zadržao u deci, što mi mnogo olakšava rad. Volela bih kada bi se više ulagalo u seoske sredine, što bi uticalo na ostanak mladih.
Gospova Dakić rođena je1955. u Novom Žedniku na salašu, u zemljoradničkoj porodici. Završila srednju ekonomsku školu, radila je kao blagajnik u Subotici, zatim u Agrokombinatu u Novom Žedniku. Penzionerka. Pravi sireve i bavi se proizvodnjom pilećeg mesa. Majka dvoje dece, baka dve unuke.
Miodrag Bulajić - član Gradskog veća zadužen za privredu, mala i srednja preduzeća Rođen je 1970. godine. Pohađao je osnovnu školu „Slavko Rodić“ u Banatskom Velikom Selu. Srednju školu je završio u Kikindi a potom je nastavio školovanje na Univerzitetu u Beogradu. Po struci je diplomirani inženjer agronomije. Od 1998. godine je zaposlen kao direktor u kompaniji „Bell chemicals“. Implementirao je ISO standarde 9001 i 14001 u kompaniji u kojoj je zaposlen i neprestano je radio na njihovom unapređenju. Vlada engleskim jezikom. Aktivno je igrao fudbal 15 godina. Obavljao je funkciju fudbalskog kluba „Kozara“ do 2013. godine. Sada je aktivan kao član uprave škole fudbala istoimenog kluba. Član gradskog veća od 2013. godine. Oženjen je, otac ćerke Anđele i sina Borisa.
Danijela Vasković - Rođena u Kikindi 1976.godine. Zavrsila Pedagosku akademiju u Kikindi, smer-vaspitac dece predskolskog uzrasta. 1999. prelazi na selo, udaje se. Naredne godine rodila sina. Porodica u koju se udala bavi se poljoprivredom i stočarstvom, te zajedno sa njima učestvovala u poslovima na njivi. 2003.godine na Danijelinu inicijativu, a uz pomoć lokalne samouprave otvorila se obdanisna grupa (celodnevni boravak dece), u vrticu u Banatskom Velikom Selu..Tada prvi put i pocinje da radi u struci.
Marina Milić rođena je 20. decembra 1976. godine. Osnovnu i srednju školu je završila u Zaječaru. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Položila je pravosudni ispit i time stekla zvanje diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom. Od 1998. godine do 2015. godine radila je u Privrednom sudu u Zaječaru, a od 2015. godine do danas radi kao advokat.
Nataša Ranđelović Tomić rođena u Zaječaru 1966 god gde sam završila školu i odrasla, trenutno radim u Turističkoj organizaciji grada Zaječara u realizaciji mnogih manifestacija vezanih za spremanje etno hrane. Udala sam se pre 30 god u obližnjem selu Grljan koji je udaljen 5 km od grada. Mnogi su me kritikovali zađto iz grada idem da živim u selo,međutim ja sam zadovoljna tako da sam i u drugom braku ostala u Grljanu. Ja se lično ne bavim poljoprivredom ali je živeti na selu i te kako lepo i ima svoje vrednosti od zdrave ishrane i čistijeg vazduha. Imam udruženje žena koje traje dugi niz god. Tu su deze mesovite od ranijih god do starosnog doba,bavimo se tkanjem,ručnim radovima i spremanje starih jela, što smo postizale dobre rezultate u takmičenjima. Naše selo je veliko - imamo Dom kulture, Ambulantu, Osnovnu školu gde ima veći broj dece, što znači da imamo dosta mladih ljudi koji žive , rade poljoprivredu i vole svoje selo.
Julijana Mladenović iz sela Gamzigrada, kod Zaječara, rođena 11.03.1967. godine u Zemunu. Supruga, majka, svekrva, tašta i baka troje unučadi.
Danijela Rajković / Rođena sam 29.8.1982. u Požarevcu gde sam odrasla. Preselila sam se u selo pred polazak u skolu. Kasnije smo se odselili u Kostolac i posle par godina se vratili u selo. Udala sam se mlada, imam troje dece. U braku sam 20 godina. Živimo od poljoprivrede i stočarstva.
Katarina Jovanović / Rođena sam 26.7.1989. Osnovnu školu sam završila u Lučici. Nakon toga,2004 upisujem Požarevačju gimnaziju,koju završavam 2008 i upisujem Biološki fakultet u Beogradu. Osnovne studije završavam 2012 i upisujem odmah i master,koji završavam 2013.godine. nakon fakulteta zapošljavam se u osnovnoj školi u Smoljincu i u Malom Crniću, januara 2015 i do danas tamo radim kao nastavnik biologije. Radila sam i u Požarevačkoj gimnaziji i još nekim školama u gradu ali je to sve bila zamena kolega,ništa trajno. Neudata.
Bogdanka Šugić / Rođena 1960. godine u Gardinovcima. Otac svestenik, majka prosvetni radnik. Od svoje 16. godine živi u Begeču. Udovica, majka dve ćerke. Bavila se poljoprivredom do smrti supruga, sada pravi sapune od kozjeg mleka bez hemijskih supstanci.
Milun Todorović, gradonačelnik grada Čačka. Rođen je u Čačku 28. novembra 1969. godine. Osnovnu i srednju školu završio u Čačku. Diplomirani je inženjer za industrijski menadžment. Zvanje stekao na Tehničkom fakultetu u Čačku. Zaposlen u preduzeću „Auto Čačak“ u Čačku od 1993. godine kao direktor prodaje i marketinga, a od 2003. godine kao generalni direktor. Ima više objavljenih stručnih radova iz oblasti prodaje, postprodaje i marketinga. Bavio se sportom (fudbalom). Bio je član Odbora za izgradnju Hrama Svetog Save na Vračaru i Hrama Svetog kneza Lazara na Ljubiću. Oženjen je, otac dvoje dece.
Ana Todorović, rođena 1982. godine u Čačku. Po zanimanju šumarski inženjer za preradu drveta. Deset godina preduzetnik u oblasti primarne prerade drveta. Trenutno zaposlena u kompaniji " Sloboda". Hobi: planinarenje, skijanje, čitanje, pletenje...trenutno u online školi šeširdzijskog zanata.
Tanja Milekić - Rođena sam u varošici Guča, nisam imala dodira sa poljoprivredom kao dete, osim sto su me roditelji vodili na selo kod babe i dede. Otac mi je bio po profesiji vozac, a majka domacica. Kada sam se udala suprug je bio zaposlen i tada nismo planirali da se bavimo poljoprivredom i stocarstvom kao danas. Posle rodjenja drugog sina, zbog lose finansiske situacije u firimi a i u drzavi 1995. odlucujemo da zapocnemo poljoprivrednu proizvodnju na nekih 4 hektara posto tada nismo imali vise zemlje a ni sredstava da zapocnemo vecu proizvodnju. Kako su deca stizala da pomognu tako smo i proizvodnju sirili. Trenutno imamo dva poljoprivredna gazdinstva koje vode sinovi uz nasu pomoc i savete. Jedan sin je 1992. a drugi 1995.godište.
Vanja Drača Rođena 1977. godine u Novom Sadu. Od rođenja živi u Begeču. Završila srednju tekstilnu školu. Udala se u svojoj dvadesetoj godini , narednih godina rodila dvoje dece, ćerku i sina. 2003.godine seli se sa porodicom za Novi Sad. Svaki dan biciklom odlazi u Begeč, gde poseduju voćnjak. Nosilac je gazdinstva i obožava prirodu.
Nada Živanov Rođena sam u Srpcu 1960 godine. To je mali gradić u Republici Srpskoj, na ušću reke Vrbas u reku Savu,gde sam završila osnovnu školu i gimnaziju. Posle završetka gimnazije 1979 godine dolazim u Novi Sad gde sam upisala Višu školu za organizaciju rada- poslovni smer, tadašnja VŠOP- škola. Tu sam upoznala svog supruga Stevana Živanov rodom iz Begeča, sa kojim sam u braku od 1982 godine. Od tada pa do danas živimo u porodićnoj kući u Begeču. Imamo dvoje dece, sina Nikolu i kćerku Milicu. Bavimo se poljoprivredom, jer nam je bila želja da nastavimo porodičnu tradiciju suprugovih predaka. Koje sam upoznala kao jako vredne i čestite ljude, što me je najviše i motivisalo da ostanemo na porodičnom imanju i da naša deca žive na svojoj dedovini. Imamo poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi povrtarstvom i ratarstvom. Moja velika želja da se malo proširimo i na seoski turizam, jer u tome vidim budućnost i prednosti našeg malog mesta Begeča koji je na Dunavu, a poseduje i svoj prirodni dragulj Begečka Jama.
Biljana Stojković je viša savetnica u Sektoru za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Pored rada u državnoj administraciji (Konferencija potrošača SSRN SFRJ, SSNO SFRJ, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije), uporedo se bavi i naučno-istraživačkim i publicističkim radom, počev od 1987. godine. Rođena je 28. marta 1963. godine, u Kruševcu, u Republici Srbiji (SFRJ). Bila je najbolji đak generacije u Gimnaziji „Bosa Cvetić“ u Kruševcu i najbolji student generacije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Diplomirala 1987. godine na Fakultetu političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu, na smeru Međunarodna politika (diplomatija) i stekla zvanje - diplomirani politikolog. Na Fakultetu političkih nauka je 8. maja 2008. godine, uspešno odbranila magistarsku tezu na smeru Politička teorija i metodologija, pod naslovom: „Određenje pojma razvojna strategija u savremenoj teoriji politike“ i stekla zvanje magistar političkih nauka. Na Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane u Beogradu je 16. aprila 2013. godine odbranila doktorsku disertaciju na temu: „Bezbednosni aspekt nacionalne strategije razvoja“ i stekla naučno zvanje doktor vojnih nauka za strategiju. Bila je prva žena u Srbiji koja je stekla to zvanje. Na 35. konkursu Zadužbine Andrejević, 2013. godine, pomenuta doktorska disertacija je izabrana za najbolji naučni rad u svojoj naučnoj disciplini i objavljena u vidu naučne monografije „Bezbednost kao preduslov razvoja“ u biblioteci „Posebna izdanja“ 2014. godine. Odlukom Komisije za sticanje naučnih zvanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj 660-01-00011/569 od 28. aprila 2016. godine, na osnovu predloga Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, stekla je naučno-istraživačko zvanje - naučna saradnica u oblasti društvenih nauka – politička teorija. Biljana Stojković je autorka pet knjiga, urednica više zbornika i autoka ili koautorka ukupno 45 originalnih naučnih radova, objavljenih u zemlji i inostranstvu u oblasti: političke teorije, međunarodnih odnosa, religije, bezbednosti, ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Ključna je autorka više državnih dokumenata, kao na primer: dva Nacionalna akciona plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednosti u Republici Srbiji (2010-2015) i (2017-2020), za čiju je izradu dobitnik nagrade državne sekretarke za politiku odbrane 2010. godine i ministra odbrane Vlade Republike Srbije 2017. godine. Jedna je od autora Bele knjige odbrane, Univerzalnog periodičnog pregleda o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji, Trećeg i Četvrtog izveštaja o primeni CEDOW, kao i Nacionalne strategije bezbednosti Republike Srbije, Strategije odbrane Republike Srbije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, čije se usvajanje očekuje u narednom periodu. Takođe, Biljana Stojković bila je ključni autorka u izradi i jedna od učesnika u sprovođenju ili evaluatorka ukupno 15 projekata koje su sprovodili državni organi u saradnji sa EU ili pojedinim međunarodnim organizacijama poput: OSCE, UNDP, UN Women. Takođe, dobitnica je više nagrada, priznanja i ordena za svoje društveno angažovanje.
Milan Glušac je rođen 1977. godine u Vrbasu, Osnovnu školu i Srednju stručnu školu „4. juli“ završio je u Vrbasu, a Fakultet za trgovinu i bankarstvo završio je u Novom Sadu. Od 2003. godine zaposlen je u Opštinskoj upravi Vrbas na poslovima: Portparola i Šefa kabineta Predsednika opštine, kao i poslove poverenika za informacije od javnog značaja i poslove Inspektora kancelarijske kontrole u Odeljenju za lokalne javne prihode. Bio je Predsednik Upravnog odbora Javnog preduzeća za informisanje, član Odbora za bezbednost i član Komisije za ostvarivanje politike rodne ravnopravnosti u opštini Vrbas. Od oktobra 2013. godine do jula 2016. godine vršio je funkciju Zamenika predsednika opštine Vrbas, a od jula 2016. do februara 2017. godine vršio je funkciju Predsednika opštine Vrbas. Od februara do aprila 2017. godine obavljao je funkciju Predsednika privremenog organa opštine Vrbas. Oženjen i otac je dvoje dece.
Nihat Biševac rođen je 9. januara 1964. godine u Novom Pazaru. Završio je Ekonomski fakultet u Prištini. U toku svoje karijere obavljao je više odgovornih funkcija (profesor u Ekonomskoj trgovinskoj školi, direktor Sportskog saveza Novog Pazara i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje) na kojima je pokazao veliku stručnost i menadžersku sposobnost posebno u pogledu organizacije rada i vođenja raznih projekata. Veoma značajan doprinos u društvu Nihat Biševac je dao u oblasti sporta. Titulu za sportistu Novog Pazara dobio je 1989. godine. Nakon okonačanja aktivne karijere u sportu, Nihat Biševac je svojim aktivnostima i zalaganjem za afirmaciju sporta kod mladih doprineo popularizaciji pozitivnih vrednosti u društvu. Njegova inicijativa i preduzimljivost zaslužne su za izgranju mreže mini sportskih terena širom Novog Pazara.
Tanja Alempijević je iz sela Polokce. Rodjena u Kraljevu, 1982. godine. Bavi se stočarstvom , poljoprivredom, obrađivanjem zemljišta. Udala se u 21. godini. Majka četvoro dece.
Ana Horvat je rođena 1956. godine u Staroj Pazovi. Zavrsila trgovačku školu. Preko 20 godina predsednica Udruženja pazovačkih žena pri SKUD -u " Heroj Janko Čmelik " . Majka 3 ćerke, baka šestoro unučadi.
Ana Slamaj rođena je 1951. godine u Staroj Pazovi. Članica Udruženja pazovačkih žena pri SKUD -u " Heroj Janko Čmelik". Majka dve cerke, baka četvoro unučadi. Krojač po struci, obožava ples i pevanje.
Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Rođen je u Beogradu 1970. godine. Master je ekonomskih nauka u oblasti Međunarodno bankarstvo i finansije. Završava doktorske studije i u fazi je prijave doktorske disertacije iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad. Završio je Školu nacionalne odbrane – Visoke studije bezbednosti i odbrane. Profesionalno iskustvo sticao je na rukovodećim pozicijama u oblasti finansijskog i izvršnog menadžmenta u renomiranim domaćim i međunarodnim kompanijama (Comtrade, Kabel-X i druge). Usko je usmeren na međunarodne finansije i bankarstvo, finansijsku kontrolu i upravljanje, finansijsko izveštavanje i reviziju. Objavio je više radova u vodećim domaćim i stranim naučnim i stručnim časopisima iz ekonomije i finansija. Predsednik je Političkog saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i nacionalni direktor za naoružanja. Stekao je više uglednih profesionalnih sertifikata. Dobitnik je, između ostalih, i nagrade „Mihailo Petrović-Alas“ iz oblasti matematike. Član je udruženja Mensa Srbija. Obavljao je dužnost državnog sekretara Ministarstva odbrane do marta 2016. godine, kada je izabran za ministra odbrane. Tu funkciju obavljao je do avgusta 2016. godine. Na mestu ministra odbrane bio je i u mandatu od avgusta 2016. do juna 2017. godine. Govori engleski i ruski jezik. Oženjen je, otac je sina i ćerke.
Smiljka Jovanović, pokrajinska sekretarka za finansije rođena je u Erdeviku, opština Šid. Završila je Ekonomski fakultet u Subotici i Specijalističke studije na Pravnom fakultetu u Beogradu, na Katedri za javne finansije. Radila je u oblasti bankarstva, osiguranja, kontrole poreza. Poseduje više sertifikata iz oblasti računovodstva i revizije. Na mesto pokrajinskog sekretara za finansije došla je iz Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, gde je radila na poslovima kontrole usklađenosti poslovanja i sprečavanja pranja novca. Od 21. juna 2016. godine na funkciji je pokrajinske sekretarke za finansije.
Milana Rikanović je od 2016. godine na poziciji direktorke Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women). Sa preko 17 godina profesionalnog iskustva u međunarodnim organizacijama na Zapadnom Balkanu, uključujući agencije Ujedinjenih nacija, Svetsku banku i različite projekte Evropske unije, Milana je vodila kompleksne i multisektorske programe. Njeno zapaženo iskustvo u sferi radnih prava žena, rodno zasnovane diskriminacije, rodno odgovornog upravljanja i uvođenja rodne perspektive u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji dovelo je do brojnih sjajnih rezultata u oblasti rodne ravnopravnosti. Jedan od takvih je i projekat Ekonomskog osnaživanja žena koji je vodila u Srbiji i Crnoj Gori, a koji je postao primer dobre prakse sličnih programa u regionu. Predvodila je i zajedničku inicijativu UN Women i UN Global Compact o Principima ekonomskog osnaživanja žena sa ciljem pružanja podrške privatnom sektoru za osnaživanje žena na radnom mestu, tržištu i zajednici koja je okupila preko 80 kompanija u Srbiji. Takođe je radila u UNDP-u na programima socijalne inkluzije, životne sredine i pitanjima ljudske bezbednosti.
Robert Čoban rođen je 27.07.1968. u Baču u Vojvodini, Republika Srbija. Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar - u početku kao novosadski dopisnik beogradskih "Večernjih novosti"; zagrebačke "Arene", sarajevskih "Naših dana". Sarađuje i u magazinima "Vreme" i "Stav". 1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika "Index". Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje "Nezavisnog index"-a koji će kasnije promeniti ime u "Svet" iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa. Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika - 84 magazina, 21 internet portal i preko 50 konferencija i festivala godišnje. U porfoliju kompanije nalaze se i brojni licencni naslovi: "The Economist", "Diplomacy & Commerce", "Hello!", "Brava Casa", "Gloria", "Story", "Grazia" i brojni drugi. Među konferencijama koje Color Press Grupa organizuje - nalaze se i: "Pro Femina", "Food Talk", "The Economist: Svet u...", "Digital", "Book Talk", "CSR Srbija", "Serbia Goes Green", "Teen Talk" i mnoge druge.
Tanja Antić živi u Koprivnici - malom selu u okolini Zaječara. Diplomirani je inžinjer informatike i od 2011.godine radi na mestu nastavnika matematike. Od 2016. godine sa suprugom odlučuje da živi na selu kada su i postali roditelji starijeg dečaka, a devojčicu su dobili pre sedam meseci.
Ratomirka Jovanović predsednica Udruženja žena sela Potpeća. Iako je Udruženje dosta doprinelo razvoju sela i poboljšanju kvaliteta života žena na selu ja nisam zadovoljna jer su moji planovi bili mnogo veći. Ali da se ne žalim, planovi i treba da budu što ambiciozniji jer se po pravilu nikad ne postigne sve što je planirano pa zato i ono što je postignuto nije malo. U proteklom periodu smo: -učestvovale na mnogim manifestacijama u Srbiji odakle smo donele priznanja i zahvalnice; -organizovale razne događaje u našem mestu; -učestvovale u dva projekta prekogranične saradnje a i napisale četiri predloga projekta od kojih su dva odobrena i realizovana zahvaljujući kojim je uređen prostor ispred Potpećke pećine i urađene turističko informativne table koje su doprinele boljoj vidljivosti turističkih i drugih potencijala sela; Doprinele povećanju broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u kojim su nosioci bile žene i iskorišćenih subvencija i povećanju broja kategorisanih kuća za smeštaj turistalanica Udruženja je predsednica naše mesne zajednice; Ugostile smo razne grupe turista iz Srbije i inostranstva po preporuci turističkih organizacija i agencija; Sarađujemo sa lokalnom samoupravom Grada Užica, U. G. Ženski centar iz Užica, Turističkom organizacijom Užice, Regionalnom razvojnom agencijom „Zlatibor“, Poljoprivrednom, savetodavnom i stručnom službom Užice, hladnjačama koje se bave otkupom voća na našim prostorima kao i pojedincima prijateljima Udruženja.
Ranko Raičević rođen je 05.04.1964. godine u Ivangradu (sada Berane), Crna Gora, gdje је završio osnovnu i srednju školu sa odličnim uspjehom. Medicinski fakultet је završio 1989. godine u Beogradu sa prosječnom ocjenom 9,03. Po završenom fakultetu i obaveznom ljekarskom stažu primljen је u profesionalnu vojnu službu 1990. godine. Specijalizaciju iz neurologije započeo је 1993, i završio 1997. godine na Vojnomedicinskoj akademiji položivši specijalistički ispit sa odličnom ocjenom. Aprila 1999. godine na sednici Naučno-Nastavnog Veća VMA izabran је za asistenta, februara 2001-ve docenta, a početkom 2005-te za vanrednog profesora za predmet Neurologija. U zvanje redovnog profesora izabran je 2009-te. Tokom 1998-te postavljen je za Načelnika II odeljenja, a 1999 za Načelnika I odeljenja ujedno i zamenika Načelnika klinike. Od novembra 2001 godine je Načelnik Klinike za neurologiju VMA, a u činu pukovnika je od 2005 godine. Od kraja 2009 je i Načelnik Grupe neuropsihijatrijskih klinika VMA. Objavio је kao autor ili koautor preko 500 stručno-naučnih radova predstavljenih i objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima i zbornicima sa svetskih i domaćih naučnih skupova. U preko 100 recenziranih i u celini objavljenih radova u domaćim časopisima је prvi autor, i još u 45 kao koautor. Autor je preko 30 radova u stranim časopisima. Takođe, napisao je kao prvi autor, urednik ili koautor preko 20 udžbenika i monografija. Izabran je i proglašen za autora godine 1998, 1999 ,2000 i 2002 časopisa Vojnosanitetski Pregled, a kao autor koji je objavio najveći broj najkvalitetnijih članaka u tim godinama. Za 2001-u godinu proglašen je za Autora godine u časopisima na srpskom jezičkom području.Uže područje interesovanja su mu vaskularna oboljenja mozga, inflamatorna oboljenja, neurotrauma. Ranko Raičević je bio generalni sekretar Društva neurologa Srbije u dva mandata, kao i Zamenik Rukovodioca nastave Nacionalne škole za neuroangiologiju. Bio je Predsednik Neurološke sekcije SLD i Predsednik Etičkog odbora VMA u dva mandata. Član je Evropske neurološke akademije i Svetskog društva neurologa. Od 24.10.2015 je Predsednik Društva neurologa Srbije. Član je Ekspertskih panela Evropske neurološke akademija za CVO i neurotraumu. Član je Republičke stručne komisije za neurologiju u dva mandata. Na predlog Ministra zdravlja Republike Srbije izabran kje za člana Centralne komisije za lekove 2017 godine.
Vladimirka Mirčeta - Rođena 25. 2. 1969. godine u Kikindi. Detinjstvo i mladost provela u Ruskom Selu, udaljenom od Banatskog Velikog Sela 10 km. Upisala i završila Pedagošku akademiju u Kikindi i tako stekla zvanje nastavnika razredne nastave. Ubrzo se oformio i Učiteljski fakultet koji završava 1998. u Somboru i dobija zvanje profesor razredne nastave. U prosveti radi 24 godine. Udata, ponosna majka dvoje dece, ćerke Marije i sina Marka.
Savka Stanarević - Rođena 1953. godine u Kolunicu (Bosna) u porodici Rakić zajedno sa jos 4 sestre. U njenoj petoj godini porodica se seli u Elemir, a ubrzo nakon toga u Banatsko Veliko Selo. U Kikindi završila Srednju trgovačku školu nakon koje se odmah zapošljava u prodavnici u Banatskom Velikom Selu. U toku skolovanja bavila se sportom - rukometom. Majka 3 ćerke. Nakon što su suprug i Savka, gotovo istovremeno postali tehnološki višak, odlučuju se za zemljoradnju. Na taj način uspeli da iškoluju svoje 3 ćerke i zahvaljujući tome i njihovom zalaganju one su sada akademski građani.
Branislava Stanković
Imam 52 godine, po zanimanju sam prevodilac-saradnik i do svoje 34. godine živela sam i radila u gradu Zaječaru. Tada se udajem i počinjem da živim u selu koje se zove Salaš i udaljeno je od grada 30 km. Od jednog opuštenog života u gradu odjednom se nalazim u potpuno novoj, nepoznatoj sredini, sa bebom i dva deteta od 8 i 15 godina i pregršt obaveza. Tada spoznajem da život na selu, pogotovu za ženu, nije nimalo lak, ali je zanimljiv i ima puno lepih strana. Proizvesti hranu, meso i povrće, za koje znate čime je tretirano, da li je prskano hemikalijama ili ne, za mene je od velike važnosti, jer moja porodica i ja težimo zdravom načinu ishrane. Do odlaska na selo nisam ni znala za probleme te sredine, niti su me zanimali, da bi sada bila veliki zagovonik pomoći seoskom stanovništvu, u svakom pogledu. Žene u selu imaju mogućnost svakodnevne osnovne zdravstvene zaštite,ali zbog obaveza ne stižu baš uvek na vreme i u tome ih treba podstaći. Žene u mom selu žive uglavnom od svog rada i rada ukućana, vredne su, hrabre i jake. Retko koja ima stalno zaposljenje u nekom preduzeću. Tokom mog života na selu upoznala sam mnogo pametnih žena, sa ogromnim životnim iskustvom, iskustvom stečenim kroz mnoge životne nedaće, ali pozitivne, raspoložene i spremne da pomognu. Njima treba pomoć u svakom pogledu, a najviše podsticaj da se bave nekim privatnim poslom, pošto organizovanje preko zadruga više ne postoji, a radi se o siromašnoj sredini.
Tanja Antić živi u Koprivnici malom selu u okolini Zaječara. Diplomirani je inžinjer informatike i od 2011.godine radi na mestu nastavnika matematike. Od 2016 godine sa suprugom se odlučila da živi na selu kada su i postali roditelji starijeg dečaka, a devojčicu su dobili pre sedam meseci.
Bojan Ilić rođеn jе 1979. godinе u Požarеvcu. Završio Visoku tеhničku školu sa zvanjеm ing.prеhrambеnе tеhnologijе strukovnih studija. Usavršava sе u ovoj oblasti na spеcijalističkim studijama. Trеnutno zaposlеn u najstarijoj izdavačkoj kući na Balkanu- BIGZ Bеograd, na poziciji rеgionalnog mеnadžеra. Prеthodnih godina organizovao višе еdukativnih sеminara i tribina u vеćеm broju gradova u Srbiji, a najvišе u Požarеvcu. Ožеnjеn jе, otac dva dеtеta.
Slavica Dragutinović rođena je 11.08.1963. godine. Stekla diplomu Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu 1981 - 1986 godine. Do 2001. godine zaposlena u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Od 2001. godine radi u Opštoj bolnici Čačak u Urgentno - prijemnoj službi čiji je i osnivač. Autor i koautor više od 30 publikovanih i prezentovanih strušnih radova iz domena urgentne i opšte medicine. Od 2012. do 2016. je predsednik Saveta za zdravlje grada Čačka. Majka 4 deteta.
Olivera Martać je rođena 1964. godine u selu Ursule, kod Sjenice. 1990. se udaje i seli za Čačak. Poljoprivrednica, odbornica u Skupštini grada Čačka, . Bavi se uzgajanjem jagoda, različitog voća i povrca. Majka dvoje dece.
Msc BRANISLAV KNEŽEVIĆ Od 2012. godine je zaposlen u Turističkoj organizaciji Grada Novog Sada, najpre na mestu Pomoćnika dirketora za koordinaciju projekata iz oblasti promocije i unapređenje turističke ponude, da bi od 2013. bio izabran na mesto direktora iste organizacije. Završio Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, na kojem je odbranio dva Master rada 2009 i 2016. godine. Pored funkcije direktora u TONSu, aktivan je član organizacionih odbora brojnih manifestacija po kojima je Novi Sad popularna turistička destinacija, član je organizacionog odbora Beogradskog sajma turizma i podpredsednik Saveta za turizam Grada Novog Sada.
Zvonka Cvejić udata Kovačević, studirala je filozofiju na francuskom jeziku za strance na L'Université de Grenoble, nakon studija vraća se u Srbiju i zapošljava u Turističkoj agenciji " Vojvodina turs " u kojoj je radila ceo svoj radni vek. Nakon penzionisanja i gubitka supruga, odlučuje da se vrati u rodni Begeč i zajedno sa bratom Aleksom na porodičnom imanju započinje porodični biznis u vidu " Cvejinog salaša ". Za eksterijer i nabavku zadužen je brat Aleksa, dok Zvonka vodi računa o enterijeru i kuhinji, koja ponekad ume da bude pravi izazov, u momentima kada se najavi veća grupa gostiju.
Lidija Sanković Rođena 13. 10. 1987. Godine u Novom Sadu, gde je i živela do svoje desete godine, kada se sa porodicom seli u Begeč. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, nakon čega upisuje i završava Master studije sa zvanjem Master muzički umetnik. Od malih nogu redovno je odlazila u Kulturni centar Begeč, čiji je danas direktor.
Draginja Benežan
Rođena 20. maja 1962. godine u Banja Luci. 1963. se doseljava sa porodicom u selo Stepanovićevo. Živela jedno vreme u Sloveniji, nakon povratka u Srbiju, počinje život u Novom Sadu. 1986. godine se udaje, dobija dva sina. Radila u komercijali, trgovini, operativi. 2014. na nagovor sinova sele se porodično u Pavlovce, selo kraj Rume i tu kreću da vode farmu koza. Proizvode meso i sir.
Smiljana Dakić ,devojačko Čolic. rođena sam 08.05.1989. u Rumi. Otac Sava i majka Ljiljana. Od rođenja do četvrte godine živeli u zajednici sa babom,stricem i njihovom porodicom u porodičnoj kući. Posle toga se selimo u novu kuću tata,mama,sestra(Milica1990.god.,mladja godinu dana od mene) i ja. Posle par godina dobijam jos jednu sestru(Roksanda1996god.,mladja sedam godina) i brata(Lazar 2004.god. mladji 15godina). 1996.god.polazim u prvi razred u OS JJZ u Malim Radincima gde sam bila samo do petog razreda,pa od petog polazim u Lolinu skolu u Rumi,2004 godine upisujem medicinsku skolu u Sremskoj Mitrovici,gde sam i zivela kao podstanar u jednoj porodici. Pocetak skolovanja mi je bio tezi jer dugo nisam mogla da se priviknem na odvojen zivot od porodice. 2008.godine zavrsavam srednji skolu i upisujem Stomatoloski fakultet u Pancevu,2019. zavrsavam fakultet. 2008.god upoznajem sadasnjeg supruga Slavka Dakića i posle 7 godina (2015god.)zabavljanja se vencavamo i iste godine postajemo roditelji devojcice Teone,a 2017.god. sinu Kosti. Suprug je masinski tehnicar ,radio je u struci 10godina i opsle toga daje otkaz i krece da radi za fabriku stocne hrane Sanders i kroz posao upoznaje zivot na selu i tako odlucujemo da zivimo i mi na selu. Od zavoda za polnu ravnopravnost dobijamo bespovratna sredstva za povratak mladih bracnih parova na selo. 2018. krecemo izgradnjom objekta za uzgoj prasadi i 2019. krecemo u proizvodnju 150 tovljenika. Nosilac sam poljoprivrednog gazdinstva od 2016god. Za celokupnu investiciju u proizvodnju ulozili smo iz sopstvenih sredstava. Bili smo zainteresovani i za podsticaje od strane države ,ali njih ne bismo mogli ostvariti zbog stavljanja hipoteke na kucu. Na placu gde nam se nalazi kuća , imamo prilično veliku baštu. Za sada je na njoj posadjena detelina , ali imamo ideju da u nekom kasnijem periodu pokušamo sa sadnjom kukuruza secerca ili jagoda .
Dragana Tomić Pilipović je osnivač i izvršni direktor Centra za društveno odgovorno preduzetništvo – CDOP (www.cdop.rs) sa više od 20 godina iskustva u oblasti razvoja organizacija, strateškog upravljanja ljudskim resursima i mentorske podrške pojedincima u oblasti preduzetništva i ličnog razvoja. U svojoj dugogodišnjoj karijeri najviše je radila na razvijanju HR funkcije kao strateškog partnera i to na poziciji direktora sektora za ljudske resurse u organizacijama Erste Banka i PharmaSwiss. Bavila se transformacijom sistema i organizacija kroz organizacionu kulturu i razvoja liderskih kapaciteta menadžmenta za upravljanje promenama. Ima dugogodišnje iskustvo u dizajniranju trening programa i kreativnog razvoja ljudskih potencijala kroz edukativno-mentorski rad. U svom trenerskom radu osim klasičnih metoda, koristi i inovativne metode kao što su: Open Space Technology, Appriciate Inquiry, Caffe Seminar... Od 2010. godine vodi organizaciju CDOP koja ima za osnovni cilj da informiše, edukuje i podstiče održivi razvoj i društveno preduzetnišvo. Pokrenula je Rural HUB (www.ruralhub.rs) u selu Vrmdža, Sokobanja sa ciljem osnaživanja sela kroz socijalnu ekonomiju i preduzetništvo. Podstiče i podržava žensko preduzetništvo naročito u ruralnim područjima. Jedan je od članova ETC grupe i pokretača projekta Kreativnog mentorstva. Koautor je nekoliko priručnika iz oblasti: Upravljanja ljudskim resursima, Mentorstva i Ekosela kao modela razvoja ruralnih područja. Završila Ekonomski fakultet u Beogradu, a zvanje Magistra ekonomskih nauka je stekla 2006. godine na Univerzitetu u Trentu, Italija na smeru Lokalnog razvoja za zemlje Balkana i oblasti u tranziciji. LinkedIn: http://rs.linkedin.com/in/draganatomic
Ifeta Radončić iz Novog Pazara, diplomirani ekonomista, rođena je 1955. godine u Sjenici. Završava Gimnaziju Sjenici, a potom Ekonomski fakultet u Beogradu, smjer ekonomske politike i planiranja. Radni odnos započinje kao professor ekonomske grupe predmeta u OC „Zenun Hasković“ u Novom Pazaru (1978-1982). Od 1982. do 2002. godine radi u opštini Novi Pazar, kao šef odsjeka za društveno planiranje. Od 2002. do 2007. godine radi kao načelnik Odjeljenja za privredu, finansije i razvoj opštine Novi Pazar. Od 2007. do 2009. godine, kao načelnik Uprave za naplatu javnih prihoda opštine Novi Pazar. Od 2010. do 2011. godine radi kao inspektor terenske kontrole u Upravi za naplatu javnih prihoda grada Novog Pazara. Od 2011. do 2014. godine obnaša funkciju pomoćnika direktora Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja Vlade Republike Srbije. Od 2014. do 2016. godine radi kao inspektor naplate u Gradskoj upravi za naplatu javnih prihoda grada Novog Pazara. Bila je i narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije. Trenutno je penzioner i odbornik Skupštine grada Novog Pazara. Aktivno je učestvovala u realizaciji brojnih projekata i osnivanju nekoliko bitnih institucija u Sandžaku, kao što su Agencija za ekonomski razvoj Sandžaka (SEDA), Turistička organizacija u Novom Pazaru, Novopazarski sajam tekstila, Carinska ispostava u Novom Pazaru i druge. Služi se engleskim, francuskim i ruskim jezikom. Udata je i majka dvoje djece. Za predsjednicu Skupštine grada Novog Pazara izabrana 10.4.2017. godine.
Prof. dr Slavica Đukić Dejanović je rođena 4. jula 1951. godine u Rači. Osnovnu i srednju školu završila je u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske, doktorske studije i specijalizaciju iz neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U više mandata bila je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore. U prelaznoj Vladi Republike Srbije bila je ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije. Obavljala je funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine, kao i funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije, od početka aprila do kraja maja 2012. godine. Od 2012. do 2014. godine bila je ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije. Najveći deo svoje karijere provela je u Kragujevcu, kao redovni profesor, šef Katedre za psihijatriju i prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Kragujevcu. Bila je najmlađa žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji i osnivač je dnevne Psihijatrijske bolnice. Obavljala je funkciju direktora Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine, a od 2014. do 2016. godine bila je direktor Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević" u Beogradu. Od avgusta 2016. godine obavlja funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za demografiju i populacionu politiku. Na ovu poziciju je kandiduje stručnost, iskustvo, postignuti rezultati u dosadašnjoj karijeri, kao i činjenica da je obavljala funkcije predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u punom mandatu, ministra za brigu o porodici i ministra zdravlja. Autor je sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave i jedan je od autora tri udžbenika za studente posle diplomske nastave. Autor je i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova. Nosilac je priznanja Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Povelje za doprinos zdravstvu grada Kragujevca, kao i Đurđevdanske nagrade. Hobi joj je čitanje, pisanje, odlazak u pozorište, a slobodno vreme najviše voli da provodi sa unucima Filipom i Ninom. Član je Udruženja psihijatara Srbije, a obavljala je i funkciju predsednika ovog udruženja u dva mandata. Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine.
Jadranka Milanović vodi sektor za komunikacije i odnose sa javnošću u UNICEF-u Srbiji I koordinira saradnju UNICEF-a sa Narodnom skupštinom Republike Srbije. Pre nego što je postala deo tima UNICEF-a 1999. godine, rukovodila je sektorom za međunarodnu saradnju Univerziteta u Sarajevu. Od 1992. godine je radila u različitim odeljenjima mirovne misije Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini i Republici Srbiji. Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, a postdiplomske studije novinarstva završila je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Stekla je postdiplomski sertifikat za kurs korišćenja resursa za ostvarivanja dobrobiti za decu na Fakultetu za upravljanje na Mastriht Univerzitetu u Holandiji. Bila je stipendista Fulbrajtovog programa za visoko obrazovanje.
Malina Stanojević bavi se poljoprivredom i pripremom za seoski turizam. Iza sebe ima 11 realizovanih projekata u okviru udruženja žena „ Sačuvajmo selo“ Priboj od kojih je 6 na temu poljoprivrede, 4 iz oblasti zaštite životne sredine i 1 iz oblasti očuvanja kulturnog nasleđa. Kroz program Zasad za budućnost koji je sprovodila Delta fondacija, realizovana su tri projekta i to: Uvođenje plasteničke proizvodnje, Proširenje plasteničke proizvodnje i Prerada voća i povrća. Kod australijske ambasada realizovali smo projekat Da ženama na selu bude lepše i bolje. Kao partner na projektu Malina voće koje život znači, podržan od strane EU PROGRESA kroz koji smo podelili 40.000 sertifikovanih sadnica maline za 20 žena i u toku je realizacija projekta Moj prozor u svet podržan od MTTT kroz koji 35 žena iz 10 sela pohađaju predavanja za rad na računaru kako bi mogle svoje proizvode da ponude tržištu preko društvenih mreža i prate nove tehnilogije u poljoprivredi. Od Telekoma smo dobili donaciju za neformalno obrazovanje žena na selu 6 laptop računara i multifunkcionalni štampač. Poslali smo projekat u Ministvo poljoprivrede za nabavku još plastenika i kopačica i nadamo se dobrim vestima. Kroz mnoge posete seminarima imam završene obuke za pisanje projekata, izradu biznis planova, kulinarske veštine u seoskom turizmu, plasteničkoj proizvodnji, preradi i marketingu, socijalno preduzetništvo, uloga medija u proizvodnji i preradi, zakonske odredbe za organizovanje prerade voća i povrća, zakonske odredbe za formiranje zadruge. Dobitnica sam POČASNOG PRIZNANjA ZA POSVEĆENOST koji je dodeljen kroz projekat „ Bulevar ženskih tajni Sanja Marinković U Vesna Dedić nagradu brojne nagrade i diplome za očuvanje kulturne baštine i običaja zlatiborskog okruga kao i pevanja pesama izvika.
Marija Radojčić rođena je u Jasku na Fruškoj gori, dok je srednju školu i fakultet pohađala u Novom Sadu, gde živi i radi već dug niz godina. Po obrazovanju je ekonomistkinja usmerena ka marketingu i, kako kaže, svaki dan se budi sa željom za novinama i uvek ima neke nove ideje. Marija budućnost razvoja privrede vidi u porodičnim firmama i malim prereađivačkim kapacitetima koji stvaraju delicije koje kreiraju posebno tržište. Kad voliš ono što radiš putevi do uspeha se sami otvaraju.
SUZANA PAUNOVIĆ Rođena je 1969. godine u Užicu. Osnovne studije završila na Pravnom fakultetu u Beogradu. U oblasti socijalne zaštite radila je od 1995. do 2012. godine kada prelazi na mesto direktorke Vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Predvodi sve delegacije Srbije pred Savetom za ljudska prava i komitetima UN. U njenom mandatu ispunjene su sve obaveze Srbije pred UN, Savetom Evrope i drugim međunarodnim institucijama koje se bave ljudskim pravima. Bavi se pravima i podrškom najugroženijim građanima Srbije više od 25 godina. Osnivač manifestacija “Sajam socijalne zaštite” i „Složni mozaik Srbije“. Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Srbije 2012. godine dodelilo joj je prvu Republičku nagradu za doprinos socijalnoj zaštiti Srbije. Suzana Paunović je učestvovala, kao izlagač, na brojnim nacionalnim i međunarodnim skupovima, kao i u radu brojnih radnih grupa za izradu različitih propisa u oblasti socijalne zaštite, zaštite prava deteta i posebno osetljivih grupa. Predavač na brojnim seminarima stručnog usavršavanja zaposlenih u socijalnoj zaštiti.
Angelina Vilus rođena je 24.08.1981.god.u Subotici. Osnovnu školu završila u susednom selu Stari Žednik, gde je odrasla u porodici koja se takođe bavila i sada se bavi poljoprivredom. Srednju poljoprivrednu školu je završila u Bačkoj Topoli, nakon srednje 2000.upisala Tehnoloski fakultet u Novom Sadu. Na trećoj god. studija 2004. rodila prvo dete- Nadju, studije nije napuštala, odslusala 4 i 5 god, i kao apsolvent 2008. rodila drugo dete- Nemanju. Za vreme izrade diplomskog 2011.rodila i treće- Anđelu. Vlasnica je poljoprivrednog gazdinstva, u sklopu ima, između ostalog 60 ovaca i 18 bikova.
Jadranka Stupar - Rođena u Herceg Novom od oca oficira, srednju školu završila u Borovu kao stipendista ,,BORCA,, iz Travnika ,studirala u Beogradu. Nakon udaje za Oficira JNA seli se u Novi Sad tu radi i rađa dvoje dece, zatim suprug dobija prekomandu za Pančevo, potom za Beograd, gde se svi porodično sele. Deca upisuju studije u Beogradu , Jadranka po osećaju dolazeće poslovne krize, a uz podršku dece i supruga odlučuje da dođe u Nove Kozarce i tu počne sa proizvodnjom obuće, otvorivši firmu 2005. godine. Danas firma ,,Proizvodnja Jadranka doo" ima 25 stalno zaposlenih radnica i jednog muškarca. U svom asortimanu firma ima preko 50 svojih proizvoda namenjenih zaštiti na radu. 2014. godine firma otvara predstavništvo i izložbeni salon u Kikindi, a ove godine i u Pančevu. Baka petoro unučadi.
Nataša Cvetković, rođena 29.03.1980.godine u Zaječaru. Osnovnu školu i Gimnaziju završila sam u Zaječaru. Na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu diplomirala sam 2004.godine i stekla zvanje diplomiranog inženjera poljoprivrede. Po povratku sa studija zaposlila sam se u Procredit banci u Zaječaru koja za vreme svog poslovanja pokrivala teritoriju cele Istočne Srbije. Posle toga sam radila u Agroinvestu. Ukupno 10godina. U obe kompanije sam radila na poslovima kreditiranja poljoprivrednih proizodjača, razvoja ruralne sredine, edukacija seoskog stanovnistva... S obzirom da sam 10 godina svog rada provela uglavnom na terenu, obilazeći sela istočne srbije mislim da dobro poznajem problematiku sela, života na selu, prednosti I mane sela.... U Gradskoj upravi grada Zaječara angažovana sam od 2017.godine kao član Komisije budzetskog fonda za razvoj poljoprivrede, a od 2018. godine zaposlena sam u Gradskoj upravi na mesto referenta za poljoprivreu u kacelariji za lokalni ekonomski razvoj. Ucestvujem u kreiranju programa mera ruralnog razvoja, njegovoj promociji i realizaciji. Saradnik sam i na projektima koje realizuje kancelarija za Ler a koji ukljucuju i stanovnistvo iz ruralnih sredina.
Moje je ime Ana Komlenić. Rođena sam 1985 godine u gradu Zaječaru u četvoroclanoj porodici. Nakon završene osnovne i muzičke škole selim se u Novi Sad, gde nakon završene gimnazije Isidora Sekulić upisujem Filozofski Fakultet odsek za Psihologiju, 2004. godine . Studije završavam 2009. godine. Tokom studiranja upisujem edukaciju iz Geštalt psihologije kod edukatora dr Mladena Kostića i 2010. godine dobijam evropski i nacionalni sertifikat akreditovanog savetnika. Zapolsena u Zavodu Za Zdravstvu Zaštitu Radnika Železnice Srbije . Tokom 2014. godine u kratkom periodu, sam bila sam član izvršnog odbora Podružnice Društva psihologa za južno Bački okrug. Od dodatnih edukacija sam završila Asertivni trening i Edukacju za pripremu predloga projekata po EU metodologiji. Aktuelno doktorand Filozofskog Fakulteta u Novom Sadu, modul organizaciona psihologija.
Zovem se Lidija Živković i imam 33 godine. Živim u Gamzigradu sa ocem, majkom suprugom i dvoje muške maloletne dece. Moji dan na selu pocinje u ranim jutarnjim časovima kada vidim decu u školu a potom odlazim da pomognem roditeljima oko zivotinja koje gajimo. Imamo 20grla krava nekoliko svinja i živinu. Uključena sam i u sve vrste poljoprivrednih poslova. Majka je članica udruženja žena Romula takođe iz Gamigrada pa i ona uvek nađe vremena da se sa tim zenama druži,putuje i učestvuje u raznim televizijskim emisijama.Deca sa fudbalom putuju sirom Srbije a i van nje. Suprug i ja volimo da obilazimo razne manifestacije: oplenačka berba,poljoprivredni novosadski sajam, manifestacije vezane za folklor i slično. Sa drugaricama putujem i idemo na šoping Ture po Rumuniji i Bugarskoj.
Vladan Bošković, rođen 05.09.1982. Diplomirani psiholog, od 2009. godine angažovan na poslovima stručnog radnika u Društvu za cerebralnu i dečiju paralizu Požarevac, a od januara 2018. godine zaposlen na mestu izvršnog direktora Međuopštinskog udruženja gluvih i nagluvih Požarevac.Od 2013. godine član tima Udruženja građana "Šansa" zadužen za rukovođenje na projektima za mlade u sferi bezbednosti, kao i podizanju aktivizma u lokalnoj zajednici. Poslednjih godinu dana angažovan na poslovima voditelja slučaja pri Socirehabilitacionom klubu za mlade podržanom od strane Grada Požarevca.
Maja Radulović / Rođena 4. 4. 1986. u Smederevu. Odrasla u selu Oreovica, u četvoročlanoj porodici. Udala se u selo Prugovo. Članica Udruženja žena
"Prugovo". Majka troje dece.
Moje ime je Mina Ranković, rođena sam u Čačku 26. decembra 1991. godine. Završila sam osnovnu školu „Milica Pavlović“ u Čačku i srednju školu Gimnazija u Čačku, nosilac sam Vukove diplome čačanske Gimnazije. Svoje školovanje nastaviljam na Fakultetu Političkih nauka Univerziteta u Beogradu, na studijama međunarodne politike na kojima sam diplomirala 16. juna 2015. godine. Odmah po završetku studija suočila sam se sa onim sa čim se danas suočava veliki broj mladih ljudi u našoj zemlji, a to je neuskladjenost obrazovnog sistema i tržišta rada. Budući da je moja rođena sestra koja je diplomirani ekonomista, Ekonomskog Fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu imala potpuno identično iskustvo kao moje, rešili smo da zajedno krenemo da se bavimo poljoprivredom i preselimo na selo. Trenutno obrađujemo pola ha zemlje, od kojih su 20 ari jagode, 20 ari kupine i 10 ari kajisije. Poručila bih svim ljudima kako mladim tako i starijim da danas u eri informacionih tehnologija i razvijenih transportnih sredstava, ne postoji ništa što je nedostižno ljudima na selu u odnosu na ljude koji žive u gradu. Ono što su stranci već odavno prepoznali, a mi nažalost još uvek ne, jeste da spokoj, tišinu, čist vazduh i zdrav načn života vama grad nikada ne može pružiti kao što može selo.
Spec. dr med Nina Smiljanić rođena je 1972. godine u Zagrebu gde je završila osnovnu i srednju školu, upisala i studirala na Medicinskom fakultetu kojeg završava u Novom Sadu. Posle završetka studija radi kao lekar opšte medicine u Domu zdravlja „Bečej“, a 2004. godine prelazi u Dom zdravlja „Novi Sad“ gde radi u ambulanti u Sremskim Karlovcima. Od 2005. godine je na specijalizaciji iz socijalne medicine koju obavlja u Institutu za javno zdravlja Vojvodine. Po završetku specijalizacije, od 2008. do 2018. godine je šef Odeljenja za socijalnu medicinu u Domu zdravlja „Novi Sad“. 2016. godine završila je užu specijalizaciju iz medicinske informatike na Katedri za medicinsku statistiku i informatiku Medicinskog fakulteta u Beogradu. Od 2016. do 2018. radi kao Stručni saradnik direktora za kvalitet, projekte, strateška pitanja i razvoj, a od tada kao Pomoćnik direktora za kvalitet, analizu i planiranje. Kao supervizor, analitičar ili rukovodilac sudelovala je na više desetaka projekata iz oblasti prevencije hroničnih nezaraznih bolesti i iz oblasti javnog zdravlja. Predsednica je Komisije za unapređenje kvaliteta i Koordinator za akreditaciju. Predsednica je Posebnog odbora za javno zdravlje i primarnu zdravstvenu zaštitu Regionalne lekarske komore Vojvodine i član je skupštine Lekarske komore Srbije. Aktivno učestvuje na kongresima, stručnim sastancima, radnim grupama iz oblasti delovanja socijalne medicine, preventvne medicine, kvaliteta, medicinske statistike i informatike. Majka je dvoje dece.
Ljiljana Čolić
Rođena sam 19.05.1962. u Rumi, od majke Vide i oca Milovana Radivojkov. Osnovnu školu sam završila u Velikim Radincima, a srednju u Sremskoj Mitrovici. Diplomirala sam 1987.godine na Ekonomskom fakultetu, poslovno-pravni smer u Novom Sadu. Po završetku studija počinjem da radim u "Ruma guma" u Rumi kao referent istraživanja tržišta i formiranja cena. 1988. godine sam se udala za Savu Čolić, koji je u to vreme, takođe, bio zaposlen u zemljoradničkoj zadruzi u Malim Radincima, gde živimo i danas. 1989. godine rađam prvo dete, 1990.drugo, 1996.treće i 2004.četvrto. Uporedo sa proširenjem porodice, širilo se i raslo domaćinstvo, to jest gazdinstvo čiji sam nosilac u trezoru. Bilo je nemoguće uskladiti poslovne obaveze sa rastućim obavezama u domaćinstvu i tada shvatam da kuća ne stoji na zemlji nego na ženi, pa odlučujem da napustim posao i posvetim se domaćinstvu i deci. Kućni poslovi i podizanje dece su mi pričinjavali zadovoljstvo, a nošena onom krilaticom da nije važno gde živiš, već kako živiš, aktivno sam sa mužem učestvovala u svim poslovima, ratarskim kao i stočarskim. Od prvog dana smo se opredelili za odgoj svinja, tako da smo godinama gradili objekte za njihovo prašenje i smeštaj. Trenutno imamo 60 krmača i zatvoren ciklus što znači da svu našu prasad hranimo do isporuke klanici. Obrađujemo oko 200 katastarskih jutara zemlje. Sve obaveze postižemo bez zaposlenih radnika. Dobrom podelom posla i sa dosta fizičkog rada sve se obaveze odrade na vreme. Najveći deo dana provedem u prasilištu, gde vodim brigu o prasićima od njihovog rođenja do isporuke. U međuvremenu sam naučila dosta poslova oko nege prasadi, davanja gvožđa, vakcinisanja, selekcija i sve ostalo što jedan stočar treba da zna. Imanje nam se nalazi na 2 hektara površine pa su samim tim i obaveze oko održavanja, krečenja, sređivanja, košenja trave i spremanja velike. Svi dani su ispunjeni obavezama i zadovoljstvo je kada zajedno sednemo da večeramo, pa sumiramo dan iza nas. Trudili smo se da decu izvedemo na pravi put i našim primerom im pokažemo da se trudom, zalaganjem i radom može živeti lepo i na selu, a sa druge strane da je obrazovanje najbitnija stvar i bez obzira na fakultetske diplome, koje će ove godine sve tri ćerke imati, a s obzirom na uspeh u školi i ambicije najmlađeg deteta, jedinog sina izvesno je da će sva deca biti fakultetski obrazovana, a na selo se uvek mogu vratiti.
Mirjana Teodorović, rođena l969.godine, udata, majka dvoje odrasle dece, SSS, Poslovno-tehnički sekretar, Akreditovani pružalac usluge u sistemu socijalne zaštite, angažovana u organizaciji slepih sa sedištem u Sremskoj Mitrovici od 2004.godine. Takođe, poseduje vozačku dozvolu ,,B,, kategorije od 1995. god. koristi se Brajevim pismom za slepe, osposobljena za obuku mobiliteta hodanja sa belim štapom slepih lica a kroz školu znakovnog jezika obučena je za komunikaciju i sa gluvim osobama. Učestvovala na seminarima za izradu projekata i za organizaciju slepih radila kao partner na 9 projekata a na 17 kao samostalni koordinator u periodu od 2004. do 2019.god. Pored angažovanja u organizaciji slepih u Sremskoj Mitrovici, uspešno se dugi niz godina bavi kinologijom i ima jednu od prestižnijih odgajivačnica pasa, rase Francuski buldog, u Evropi.
Miljana Štulić rođena 1983. godine u Loznici. Srednju medicinsku školu završila u Bijeljini. Diplomirala 2007. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je 2008. godine završila master studije iz oblasti kliničke psihologije sa prosečnom ocenom 9. Karijeru kliničkog psihologa započela u „Centru za mentalno zdravlje“ u Zvorniku, a nakon položenog stručnog ispita karijeru nastavlja u Opštoj bolnici u Bijeljini. Bila saradnik u velikom broju projekata iz stručne oblasti (koordinator projekta kojim se vršilo ispitivanje PTSP-a kod ratnih vojnih veterana, zatim prošla program obuke za koordinisanu brigu u oblasti mentalnog zdravlja, kao i edukaciju iz forenzičke psihologije.). Član udruženja psihoterapeuta Srbije. Trenutno na edukaciji za sertifikovanog psihoterapeuta, završila NLP obuku na Psihopolis institutu. Radnila u NSZ-u u Vrbasu. Sada obavlja funkciju zamenika predsednika opštine Vrbas. Udata, majka dva sina.
Mirjana Koprivica, predsednica UG Ženski centar Horizont. Borac za prava slabijih, marginalizovanih i tihih. Razvedena, majka dve devojčice Primarni motiv pa samim tim i motiv udruženja "Osnažimo sebe, da bi osnažili druge".
Sabiha Holić je iz sela Brezovica. 1977. godine rođena u Novom Pazaru. Nakon završetka osnovne škole, zaposlila se kod krojača, pomagala roditeljima, koji su se bavili poljoprivredom i stočarstvom. Udala se sa 27 godina, rodila četvoro dece. Domacica.
Adela Nedović je rođena 1982. godine. Iz sela Žabren rodom, poseduje porodično imanje na selu Sebečevu, živi na relaciji Novi Pazar - Sebečevo. Majka dve ćerke. Od svoje desete godine se bavi pčelarstvom, počela jos kao dete sa svojim ocem. Jedina žena pčelar u Novom Pazaru. Živi od prodaje meda na pijaci.
Ana Balaž rođena je 1947. godine u Staroj Pazovi. Profesor srpskog jezika, u penziji. Sekretar Udruženja pazovačkih žena pri SKUD -u " Heroj Janko Čmelik " i predsednik Matice slovačke u Staroj Pazovi. Majka jedne ćerke i baka jedne unuke. Strast joj je vinogradarstvo.